Tim MMF-a postigao dogovor na nivou tima sa Srbijom o trećoj reviziji stand-by aranžmana
March 26, 2024
- Srpske vlasti i tim MMF-a postigli su dogovor na nivou tima o trećoj reviziji Stand-by aranžmana (SBA). Dogovor treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga razmatrati u junu 2024. godine.
- Makroekonomski rezultati u okviru programa i dalje su dobri i uključuju oporavak rasta, solidnu fiskalnu poziciju, usporavanje inflacije, rekordne rezerve i snažno tržište rada.
- Plan razvoja “Skok u budućnost – Srbija 2027“ predviđa veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu. Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od presudne važnosti.
Vašington, DC: Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođen Donalom Mekgetigenom, održao je sastanke uživo sa srpskim vlastima od 14. do 26. marta 2024. godine, na kojima se razgovaralo o rezultatima u okviru Stand-by aranžmana Srbije. Na kraju posete, g. Mekgetigen je dao sledeću izjavu:
„Sa zadovoljstvom objavljujem da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor na nivou tima o završetku treće revizije Stand-by aranžmana (SBA). Program se i dalje realizuje u skladu sa planom, svi kvantitativni ciljevi za kraj decembra 2023. godine su ispunjeni, i, na osnovu raspoloživih podataka, očekuje se da će svi indikativni ciljevi za kraj marta 2024. godine biti ispunjeni. Realizacija plana strukturnih reformi napreduje. Dogovor na nivou tima treba da odobri Izvršni odbor MMF-a, koji bi trebalo da razmotri ovu reviziju u drugoj polovini juna 2024. godine. Oko 400 miliona evra (316,46 miliona SDR) biće dostupno nakon sastanka Izvršnog odbora. Imajući u vidu snažnu akumulaciju rezervi i fiskalne bafere, kao i smanjenje makroekonomskih neravnoteža, vlasti su izrazile nameru da nastave da tretiraju SBA kao aranžman iz predostrožnosti.
„Srpska ekonomija beleži dobre rezultate u okviru programa koji podržava MMF, uprkos izazovnom globalnom i regionalnom okruženju. Makroekonomski rezultati u 2023. godini premašili su očekivanja i očekuje se da će ostati na visokom nivou i u 2024. godini. Predviđa se da će se stopa rasta povećati na 3,5 procenata u 2024. godini i na 4,5 procenata u 2025. godini, podržana rastom domaće tražnje. Niže cene energije u regionu i rezilijentni izvoz podržali su brzo smanjenje deficita bilansa tekućih transakcija na 2,6 procenata BDP-a u 2023. godini. Za 2024. godinu, predviđa se njegov blaži porast na osnovu povećanja ulaganja i privatne potrošnje. Zahvaljujući kontinuiranom snažnom prilivu stranih direktnih investicija, devizne rezerve sada premašuju 25 milijardi EUR, što je najviši do sada zabeleženi nivo. Inflacija opada i očekuje se da će se vratiti u ciljani opseg Narodne banke Srbije do leta 2024. godine. Sačuvana je finansijska stabilnost. U uslovima dobre naplate javnih prihoda i smanjene podrške državnim preduzećima u oblasti energetike, fiskalni deficit je pao na 2,2 procenta BDP-a u 2023. godini, a javni dug na ispod 53 procenta BDP-a.
„Rizici po ekonomske projekcije za Srbiju uključuju kretanja u geopolitičkoj sferi i energetskom sektoru, neizvesnost oko rasta trgovinskih partnera i dalju nestabilnost na globalnim finansijskim tržištima. Srpska ekonomija ima značajne bafere za slučaj nepredviđenih okolnosti, koji uključuju visoke devizne rezerve i depozite javnog sektora, relativno nizak javni dug, održivu dinamiku spoljnog duga i dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem. Aranžman SBA i bliski odnosi sa Fondom, praćeni kontinuiranim razboritim politikama, obezbeđuju važne dodatne bafere.
„U skladu sa obavezama koje su preuzete na osnovu aranžmana SBA, u narednom periodu, makroekonomske politike treba da i dalje budu usmerena ka podršci eksternoj i fiskalnoj održivosti i obezbeđivanju adekvatnih bafera za suočavanje sa budućim šokovima, nadovezujući se na dobar napredak koji je do sada ostvaren u okviru programa.
„Aktuelni stav monetarne politike je prikladan i u skladu je sa tekućim usporavanjem inflacije. Iako inflacija pada brže nego što se očekivalo, bilo bi razborito da se monetarna politika ne relaksira prerano s obzirom na preostale inflatorne rizike, uključujući i zategnuto tržište rada.
„Finansijski sektor deluje stabilno, ali je potrebna stalna budnost s obzirom na okruženje visokih kamatnih stopa. Treba dozvoliti da privremene regulatorne mere usvojene 2022-23. godine prestanu da važe na kraju 2024. godine, u skladu sa planom. Pozdravljamo fazni pristup uvođenju tretmana deviznih pozicija kroz novi pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja, kojim se ostavlja vreme da banke dostave komentare i da se, po potrebi, izvrše određene korekcije.
„Plan razvoja „Skok u budućnost – Srbija 2027“ predviđa veliko povećanje investicija u javnu infrastrukturu u narednim godinama. Razborito fiskalno upravljanje i srednjoročno planiranje investicija i dalje su od presudne važnosti. Niske fiskalne deficite treba održavati kako bi se konsolidovala postignuća Srbije u obuzdavanju javnog duga i obnovi spoljnih i fiskalnih bafera. Iako nedostaju delovi ključne infrastrukture, trenutne javne investicije su relativno visoke i svaka dodatna investiciona potrošnja treba da se pažljivo prioritizuje i fazno realizuje, uzimajući u obzir troškove i koristi projekata i šire makroekonomske aspekte. Pozivamo vlasti da povećaju transparentnost investicija i da u potpunosti operacionalizuju okvir za upravljanje javnim investicijama koji će postaviti osnove za obezbeđenje kvaliteta investicija.
„Za 2024. godinu, fiskalni deficit od 2,2 procenta BDP-a je u skladu sa obavezama iz SBA. Eventualna naplata javnih prihoda iznad plana i neiskorišćene budžetske rezerve za nepredviđene okolnosti mogu se upotrebiti za dalje povećanje kapitalne potrošnje iznad budžetom predviđenog ukupnog iznosa od oko sedam procenata BDP-a, uključujući i onu koja se odnosi na Expo 2027. Treba izbegavati netargetirane transfere.
„Pozdravljamo tekuće napore u pravcu unapređenja kadrovskog planiranja u javnom sektoru, srednjoročnog budžetiranja i upravljanja fiskalnim rizicima. Tekuća modernizacija Poreske uprave treba da bude podržana novom strategijom upravljanja ljudskim resursima i ubrzanim zapošljavanjem kako bi se obezbedila adekvatna kadrovska popunjenost i predupredili rizici po naplatu javnih prihoda kao posledica očekivanog odlaska velikog broja zaposlenih u penziju.
„Reforme u energetskom sektoru treba da se nastave. Pozdravljamo opredeljenost vlasti da ukine kontrole neregulisanih cena energije. Nakon toga treba da uslede neophodne izmene sistema utvrđivanja cena električne energije i gasa kako bi se osigurala finansijska održivost državnih preduzeća u energetskom sektoru i njihova sposobnost da finansiraju preko potrebne investicione projekte. Sprovođenje šireg plana restrukturiranja EPS-a u cilju opipljivih promena u poslovanju preduzeća od ključne je važnosti.
„Važno je da se nastavi sa izradom podzakonskih akata kako bi novi i važni „Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu RS“ počeo da se primenjuje od septembra 2024. godine. Ministarstvo privrede treba da opredeli kao prioritet kadrovsko popunjavanje svih potrebnih organizacionih jedinica kako bi moglo da preuzme proširene nadležnosti u skladu sa tim zakonom.
„Tim MMF-a želi da se zahvali svim kolegama na otvorenim i konstruktivnim razgovorima.